·         Vrt uživanja 2.0 – Vrt ljubavi

 

 

Andrej Bunuševаc je slikar mlаđe generаcije, rodjen je 1974, školovan na beogradskom FLU, koji se u svom radu izražava ekspresivno, a stilski nadovezuje na underground, strip, kojim se inače i bavi, simbolično slikarstvo i fantastiku.

Na ovoj izložbi on tretira temu vrta, inspirisan poznatim triptihom Vrt zemaljskih užitaka, Hijeronimusa Boša /Hieronymus Bosch, 1450–1516/, na kome su levo i desno predstavljeni Raj, u vidu rajskog vrta sa Adamom i Evom, i Pakao, a u sredini vrt zemaljskih užitaka, to jest sam život, kao obilje, u kom erotizovani ali neobično čedni ljudi uživaju u fantazmagoričnoj  igri i suživotu sa prirodom, biljem i životinjama, čime je Boš naglasio svoju  fascinaciju bogastvom sveta, pri čemu on i  taj običan  život prikazuje isključivo nizom potpuno nadrealnih scena, ali blagih, pozitivnih.

Slično njemu i Andrej slika fantazmagorično opsednut  lepotom, bogastvom i blagošću sveta. U vrtovima koje srećemo na početku postavke ove izložbe, kao u predelima Raja, vozi se njegov  zagrljeni zaljubljeni par, na slici Rikša, opijen lepotom trenutka, dok se u pozadini, na kamenom brdu,  uzdiže Palata Beograd, simbol urbanizacije koja će možda  uništiti njihov san, a nebom plove  nemogući žuti oblaci  nastali u gestualnom činu autora,  prolivanjem žute boje po slici.

 Tu idiličnu sliku, na zidovima nadalje zamenjuju sumnja i rascep. Tako uskoro nailazimo na Portret Save Šumanovića, sa oblacima od briga koje su mu se nadvile nad čelo i tamnosivom pticom kos, koja kljuca zemlju pod njegovim torzom, u kakofoniji linija i boja koje se šire na sve strane, kao bezumni kraj života na koji je ovaj naš velikan bio osudjen. Malo dalje, nailazimo na malu, tirkiznu sliku Facebook, na kojoj je predstavljeno jedno šematizovano, crno i hladno drvo od elektronskih veza, simbol novog doba, kom pripada i naš autor, doba digitalizacije.

U duhu opsednutom sumnjom, bledi i opčinjenost vrtovima prirode, koji sad bivaju zamenjeni neobičnim pozadinama Andrejevih slika, često datim monohromatski, u uzburkanim valerskim gradacijama pojedinih boja, gde vrtlozi, geometriski potezi i podele, na neki način nadomeštaju ideju  bogastva sveta, dajući slikama prijatni pozadinski dinamizam.

Heroji su medjutim i dalje isti: muškarac i žena, a glavna tema je ljubav izmedju njih, kao na slikama Konjić i Memy, ili ljubav u porodici, kao na slici Otac. Ljubav može biti i ljubav prema prijateljima i ljudima koje poštujemo, kao na portretu Save Šumanovića, ili sama ogoljena seksualnost, krilata boginja, koja se javlja na jednoj od slika, a koja je možda i demon, pošto je crne boje, koju psihološki i seksualno oslobodjeni pojedinac modernog doba pokušava da savlada, hrabro se suočavajući sa svim svojim svetlim i mračnim delovima unutrašnjeg bića. Andrejev heroj je samoupitniji od Bošovog. Raj i Pakao sad su u njemu samom, i nisu izdvojeni  u posebne delove triptiha, kao  kod Boša.

U Andrejev vrt uživanja umešali su se čovek današnjice sa svojom introspekcijom, ali i tehnika i tehnologija, lenjir i zrak, prava linija i šema. Da li tu još ima nevinosti, ili smo već u novoj eri, eri bezosećajnosti, mašina i digitalizacije, što Andrej naglašava primenom izraženih šema, grafizama, geometrizacije, i natpisa na pojedinim slikama. Ipak, ovaj umetnik izraženog crtačkog talenta ne može da hladno vuče liniju. Njegove prave trepere i  pretvaraju se u žirafe i ptice, imaju eneretski naboj, svetle i prelivaju se… Boje su jake i sjajne. Ovakav pristup uvodi nas u eru digitalizacije u kojoj će priroda ustuknuti pred snagom ekrana koji će je zameniti. Ono što se medjutim nikako ne uklapa u  šematizaciju sveta je ljubav. Zato emocije vire i izvijaju se i iz najšemtizovanijih slika sa ove izložbe.

………………………………………………

Slike poseduju  skrivene liričke zapise i govore simboličkim jezikom kroz jake boje i simboličke slike, kao što je žirafa, recimo, koja se javlja na većini slika, i koja za umetnika znači dobrotu, ljubav, i nežnost. Ogromna žirafa sa slike Memy, na kojoj je predstavljen samo jedan zaljubljeni par, ima srce krug, pola crn, pola beo… ljubav valjda nikad nije izvesna, poručuje nam ovaj autor, čije slike predstavljaju pravu poslasticu za psihoanalitičare. Ovaj  lični Andrejev svet je ujedno i bazičan, mitski, i kao takav zajednički za sve nas.

 

Beogrаd je uvek imаo slikаre koji su sledili lično  poetsko nаdаhnuće i odvаjаli se od аktuelnih main-stream-ovа. Ovaj autor spada u takve. On ima svoj sopstveni stil, jedinstven i neponovljiv. Temаtikа kojom se  bavi je ličnа, аutentična, i veomа senzibilnа. U njenom centru je čovek, i njegov nаjfiniji deo, psihа, ljubav!

...................................................

Jedna od tema koje ove slike pokreću je i dehumanizacija. Demon nas izjeda iznutra, demon prekomernih, neostvarenih želja, u koje nas gura potrošačko i konzumentsko  društvo današnjice. To je tema  Andrejeve slike Konjić 2, sa žarko crvenom, uskovitlanom pozadinom, na kojoj malog, svetlo plavog i nedovoljno anatomski definisanog konjića sa ljudskom glavom, jaše crni demon, dok ga istovremeno na uzici vodi beli Andjeo. Ovom slikom  Andrej nas potseća da smo možda zaboravili na svu muku i težinu  iskonske borbe dobra i zla u nama, koja se neprekidno vodi  i u kojoj treba da istrajemo na  strani dobra!

 

U eri ekonomskog napretka, Andrej nas sa svojih slika potseća i na to da nas demoni straha i depresije čekaju tamo gde se najmanje nadamo, u porodici recimo, sve više rasturenoj, u detinjstvu bez  ljubavi, u čežnji za ocem ili majkom, u bolu ostavljenosti. O tome govori njegova slika Otac, gde su, na žutoj pozadini koja upozorava, postavljene tri  šematizovane žirafe odrubljenih glava, povezane izuvijanim crvenim linijama, linijama života, rekli bi, jer veze u ljubavi, i kad su pokidane, teško se gube.

.......................................................

 

Ono što na ovoj izložbi posebno pleni je vizuelni glamur i scenografski zahvati bliski stripu. Neka  platna, kao Facebook, Mamy, Otac, mada slikarski poseduju veću težinu, podsećaju na strip. Delom zbog toga što na njima postoje i natpisi. Autor uglavnom radi ekspresionistički, crta i boji često iz prve ruke, nekad i prilično šematski, ne popravljajući ništa, slikajući plan preko plana i slično, što sve predstavlja zahvate koji se više primenjuju u grafici nego u slikarstvu. Slike su medjutim upečatljivih kompozicija i interesantnog kolorita, što im daje slikarske kvalitete.

 

Na slici Konjić, Andrej ne oslikava lica glavnih junaka, zaljubljenog para, već na njihovo mesto lepi fotografije junaka kao nevine dece, petogodišnjaka. Time on kao dete rokenrola nagoveštava početak novog doba i mix-medija. To nas potseća na nadrealizam rok-kulture beogradskog novog talasa sa kraja 80-tih i početka 90-tih godina prošlog veka, čiji je sledbenik Andrej kao vrlo mlad inače i bio. Beogradski novi talas se inače sve više pokazuje kao jedan od najinspirativnijih umetničkih pravaca iz naše skorije istorije, a nastao je kao reakcija na kratak period visoke urbanizacije zemalja bivšeg Ex-YU bloka, a kome se evo tek sad, ponovo vraćaju njegovi bivši mladi poklonici, nastavljajući tamo gde im je mladost bila zakinuta ratom, zbog čega ovu izložbu smatramo takodje značajnom.

 

Generacija surovo prekinuta ratom devedesetih, reafirmiše bolne i  upitne teme nemoći pojedinaca-ličnosti pred mašinerijom dehumaniziranog sveta u kome se pojedinac često ne snalazi i biva prepušten na milost i nemilost zalihama sopstvene unutrašnje snage i sreće, ukoliko ih uopšte još ima, kao jedinim oružjem u borbi protiv praznine i depresije koja preti mnogima.

...................................................

 

Andreja od drugih beogradskih slikara njegove generacije izdvajaju i njegove višegodišnje studije ikonopisa pri Akademiji SPC u Beogradu, gde je apsolvent. On je slikar koji se posle ikonopisanja ponovo vraća slikarstvu, a sa novim iskustvima, kao podslikavanje ikona, na primer, uz pomoć kojih njegove slike dobijaju neko čarobno unutrašnje svetlo, kao na  pejzažima sa tematskim nazivom Čarobni breg, od kojih su dva izložena i na ovoj izložbi. Ovi pejzaži, mada sa pretećim suncima crvene, pa čak i crne boje, zapravo su predeli Raja, bar onako kako ga ovaj autor vidi, divnog ali nama nedostupnog, u kom nema ljudi već egzistiraju samo biljke i životinje... nevini, oni kojima su srca čista... Čovek je po mišljenju Andreja iz Raja izopšten. Da li se u njega možemo vratiti? Da, kroz ljubav recimo, ali pink konjića na kom jaše zaljubljeni par sa Andrejeve slike Konjić, ubija crni lovac... Naš umetnik na toj slici, potencira zlu kob! Kakav spoj, andergraund i ikona. To je ono što ovom radu daje neobičan kvalitet.

.............................................................

 

Andrejeve slike na ovoj izložbi, jake su poruke i autentične. Specifična likovnost koja ih karakteriše daje nam pregršt materijala za analizu i razmišljanje. Značaj kolorita, često kakofoničnog, očigledno je važan i može se povezati sa underground nasledjem, ali, postavlja se i pitanje psihološkog značenje pojedinih boja. Crvenom autor očigledno označava grabež i požudu, sa roze i tirkiz ljubav i zadovoljstvo, crnom strah... Slike su pune naglašanog  simbolizama. Crveno sunce sa idiličnih pejzaža Čarobni breg, mada minorno malo, upozorava! Kakofonija jakih boja donekle potseća i na primitivno slikarstvo kao i na kasne impresioniste koji su slikali ekspresionistički preferirajući takodje vrtove i slikanje u prirodi.

 

Oživimo sve naše vrtove, generalna je poruka ove izložbe, što se uklapa u trend ekoloških nastojanja danas, ali, negujmo i oslobodimo i vrt u sebi, svoju ljubav, možda je još važnija poruka sa nje.

 

 autor teksta: Jadranka Ahlgren